Slobodan dan zbog selidbe?
Evo šta na to kaže zakon o radu!
jeftine-selidbe
Kontakt informacije
Potrebna Vam je selidba, ali ne zate koga možete da angažujete? Mi nudimo jednostavno rešenje!
Slobodan dan zbog selidbe?
Osim za državne i verske praznike, vikende i godišnje odmore, radnici u Srbiji imaju pravo da odsustvuju sa posla po još nekoliko osnova.
Zakon o radu (“Sl. glasnik RS”, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 – odluka US i 113/2017) predviđa slučajeve u kojima je poslodavac dužan da zaposlenom da plaćen slobodan dan. Maksimalno pet dana odobrava se radniku koji sklopi brak, a isto toliko dobija muškarac kada postane otac.
Pet dana zaposleni će dobiti i u drugim okolnostima, zbog bolesti ili smrti člana uže porodice, bračnog druga, dece, braće, sestara, roditelja, usvojilaca, usvojenika i staratelja. Toliko dana sleduje i zaposlenima kojima je elementarna nepogoda ili neka druga nesreća značajno oštetila dom.
Ono što vas verovatno najviše zanima je da li možete da dobijete slobodan dan zbog selidbe?
Ako vam planirana selidba nije prva u životu onda sigurno znate da mnogo znači mirna glava i da nemate vremensko ograničenje. Obično ljudi i potražuju slobodan dan kako im selidba ne bi bila stresna i da bi poslovne obaveze i brige stavili tog dana u drugi plan.
Odovor je da možete dobiti slobodan dan zbog selidbe!
Za selidbu se, doduše, ne dobija pet dana. Neki minimum za preseljenje je jedan dan, ali većina poslodavaca daje dva kada im zaposleni upute zahtev.
Bitno je da kažemo da je zakon je ostavio mogućnost poslodavcu da interno definiše i druge situacije kada zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo (npr. selidba, polazak deteta u osnovnu školu, usvajanje deteta i sl.). Za vreme plaćenog odsustva zaposlenom pripada naknada zarade u visini
prosečne zarade za prethodnih 12 meseci. Prosečnu zaradu čine sva primanja koja se smatraju zaradom (osnovna zarada, bonusi i nagrade, topli obrok, regres i dr.)
Važno je i da znate da zaposleni nikada ne može da odsustvuje sa posla po više osnova. Na primer, ako se vreme korišćenja godišnjeg odmora „preklopi“ sa situacijom koja je osnov za neko drugo odsustvo (recimo privremena sprečenost za rad usled bolesti, plaćeno odsustvo zbog sklapanja braka i sl.) – korišćenje godišnjeg odmora se prekida, a po isteku odsustva zaposleni redovno nastavlja korišćenje godišnjeg odmora.